Музеј града Београда простираће се на 18 хиљада квадрата, када буде завршена реконструкција, за коју ће данас бити расписан тендер.
1965. године изграђен је последњи музеј у Београду.
– Ова зграда се не гради из почетка, али суштински никада није имала музејску намену, тако да је реч о новом музеју. Да бисмо завршили овај посао, требаће нам две и по до три године, а оквирна процена вредности радова је 25 милиона евра – рекао је Весић, наводећи да је он лично иницирао да се ова сума утроши на изградњу музеја да би „музеј града коначно имао своју кућу”.
Зграда је преузета од Министарства одбране 2006. године, те да се до 2014. ништа није радило. Тада је расписан међународни тендер и добијено је, како је оценио Весић, сјајно решење.
Музеј града Београда Фото: Бировиа
– Осим што ће музеј чувати 8.000 година наше историје, са око 136.000 различитих предмета, његов значај је у томе што ће бити први модеран музеј у Београду, у смислу да је конципиран тако да грађани могу читав дан у њему да проведу, што је иначе пракса и у свету.
Биће највећи српски музеј на скоро 18.000 квадратних метара, већи и од Народног музеја и Музеја савремене уметности, односно као четвртина Лувра. Ово ће бити основна зграда са главном поставком, а сви остали музеји и легати остају у његовом саставу.
Данашњи дан је с намером изабран, јер је 4. августа 1551. године објављено београдско четворојеванђеље – казао је Весић.
Изражавајући наду да ће у наредна два до три месеца бити одређен извођач, заменик градоначелника објаснио је предстојећу процедуру и подвукао да су услови за извођача веома тешки зато што неће моћи да се јави нико ко није градио раније музеје и ко нема искуства у овом послу.
Објекат је потпуно под заштитом Завода за заштиту споменика културе Београда.
У новембру би требало да почну радови.
– Град је обезбедио новац из сопственог буџета, ниједан динар нисмо добили из донације. Има неких обећања, али видећемо. С обзиром на то да је реч о старој згради, могућа су изненађења и видећемо колико ће све трајати, али надамо се не дуже од онога колико је процењено – нагласио је Весић.
Он је најавио да ће се Град Београд потрудити да у наредном периоду изгради сопствени депо за уметничка дела, што је следећи пројекат.
Тако да ће сва уметничка дела која припадају Граду Београду бити чувана на једном месту по примереним условима и строгом контролом.
Весић је објаснио да ће се у Музеј града улазити из Ресавске улице и нагласио да ће двориште бити посебно уређено.
МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА – ДВОРИШТЕ ЗА МАНИФЕСТАЦИЈЕ
– Овакво двориште нема ниједан музеј у нашој земљу и у њему ће моћи да се одржавају књижевне вечери, позоришне представе, биће и простор за одмор, тако да ће то бити посебан културни простор.
Двориште будућег музеја града Београда Фото: Бировиа
Музеј представља везу између два објекта, старог који се реконструише и новог са дворишне стране. Они ће бити повезани и тако ћемо добити потпуно нови простор. Ту ће бити и нове сале за изложбе, конференцијска сала, мултифункционална сала, књижара, кафе и сви други садржаји које имају сви светски познати музеји – рекао је Весић, позвавши све компаније које сматрају себе компетентним за градњу да се пријаве и како би Београд добио највећи српски и градски музеј.
КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ЗГРАДА
Аутори идејног решења за реконструкцију и доградњу објекта у Ресавској улици 40б су архитекте Јелена Ивановић Војводић, Горан Војводић и Јована Грујевска из фирме “Бировиа”.
Радови ће подразумевати реконструкцију зграде и доградњу 3.300 м2 у унутрашњем делу објекта. Постојећи објекат и новоизграђени део биће исте висине, али ће нова ивица бити 5 метара дубље ка дворишту.
Између старог и новог дела постојаће хоризонталне комуникације, док ће имати и лифтове. Тај део ће наткривати провидан кров, па ће дневно светло додатно истакнути простор.
Према замисли аутора, потребна је изградња и новог отвореног степеништа, које ће интегрисати два дела објекта и створити простран хол на главном улазу из Ресавске улице.
Улазна врата ће добити стаклени портал, док ће оригинални делови зграде бити наглашени.
Унутрашње двориште имаће амфитеатар и обликован плато. Поред изложби на отвореном двориште може да послужи за организацију догађаја, скупова, предавања и слично.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ И: МУЗЕЈ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ И ЗВАНИЧНО СЕ СЕЛИ НА ДОРЋОЛ
Јелена Медаковић је подсетила да је музеј основан 1903. године, те да су се за многе музеје са далеко мање значајним колекцијама налазила решења.
– Ово је први корак и после овога нема назад јер објављивањем тендера крећемо у решавање проблема који траје 117 година.
За неколико година у једном простору биће не само 130.000 аретфаката него и много више, колико их реално има. Улога музеја јесте да прикупља, конзервира, рестаурира и презентује најважније на територији Београда и свих градских општина, а све то је порасло до неслућених размера, и то на 16 локација у граду, рекла је директорка Музеја града Београда.
